Modalni glagol können Glagol können je jedan od šest modalnih glagola . Od vokalskih promjena ima ablaut kao i ostali modalni glagoli, i to u u indikativu prezenta jednine (ö -> a) i u indikativu  preterita (ö -> o):  Svi modalni glagoli u participu nemaju umlaut. Glagol mögen čak ima i promjenu konsonanta: gemocht . Glagol können ima veoma rasprostranjenu upotrebu, jer ima značenje vještine, znanja i umeća. Može također da ima i nesubjekatsku upotrebu. Konjunktiv preterita se koristi u značenju učtive molbe i zahtjeva ili opet vještine hipoptetički gledano.        Subjekatska upotreba:             - Kann Anna gut singen?                                          Zna li Anna dobro pjevati?             - Ich konnte früher gut Ski fahren.             ...

 Modalni glagol wollen Glagol wollen je jedan od šest modalnih glagola.   On ima vokalsku promjenu u indikativu jednine (o -> i).  Ovaj glagol ponajviše koristi svoj particip  gewollt. Kod njega kao i kod glagola sollen postoji preklapanje u formi, tako da preteriti indikativa i kunjunktiva su apsolutno identični. Pošto nema umlauta kojeg imaju ostali modalni glagoli (sem glagola sollen), naravno da se javlja problem identifikacije načina. Ovdje dakle neće biti velika dilama koju smo imali kod glagola sollen, jer ima konkurentnih oblika koji se koriste u zamjenu za konjunktiv preterita.  Glagol wollen  je funkcionalan glagol i on se u našem jeziku prevodi glagolom htjeti . Prvo značenje mu je volja, a drugo, u kombinaciji sa glagolom werden je značenje budućnosti . U našem jeziku se prvo značenje, tj. za značenje volje koristi duži oblik glagola htjeti( ja hoću, ti hoćeš ...itd.) . Za drugo značenje u našem jeziku je građenje futura I. Tu se ...

 Modalni glagol mögen Glagol mögen je jedan od šest modalnih glagola. Kod ovog glagola je zastupljena vokalska i konsonanska alternacija.  Od vokalskih promjena imamo dvostruki ablaut: prelazak ö -> a u indikativu prezenta, zatim ö -> o u indikativu preterita. Kod promjene konsonanta imamo prelazak g u ch u indikativu i konjunktivu preterita.  Ovaj glagol je specifičan po tome jer se njegov oblik - konjunktiv preterit često tretira kao zaseban glagol, tj. leksema. Preva tome glagol mögen prevodimo kao  voljeti , dok glagol möchten kao  željeti. Kad želimo navesti primjere, onda ćemo to uraditi za oba glagola, jer, kao što napisah, oba figuriraju kao zasebne lekseme. Za razliku od ostalih modalnih glagola, glagol mögen ima razvijenu upotrebu participa perfekta.  Glagol mögen je funkcionalan i koristi se kada želimo da iskazemo ljubav ili dopadanje prema nekome ili nečemu, ili kada iskazujemo želju, dovu(molitvu) ili sazivamo prokle...

 Modalni glagol dürfen Glagol dürfen je jedan od porodice modalnih glagola. I on poput glagola können , müssen i mögen ima ablaut u indikativu jednine prezenta i u jednini i množini preterita.   Perfekat sa participom gedurft je neproduktivan.   Konkurentan oblik je preterit ili dva infinitiva u zamjeni za particip. Najčešće se koristi indikativ. Glagol dürfen se koristi u temama vezanim za dozvole i zabrane, pa je tako često praćen pojmovima erlaubt i verboten. Sa ovim glagolom nemamo problema, barem ne u subjekatskoj upotrebi jer se i u našem jeziku prevodi modalnim glagolom  smeti.   Subjekatska upotreba:             - Darf man vor der Post parken?                 - Smije li se parkirati ispred pošte?             - Ihr dürft jetzt ein Eis essen.                     - Smijete sada uzeti sladoled. Nesubjek...

  Modalni glagol müssen Glagol müssen je jedan od modalnih glagola u njemačkom jeziku. U paradigmi kroz lica i vremena ima promjenu ablaut:  Ovaj glagol ima veoma čestu upotrebu, naročito u indikativu. Njegov oblik particip perfekta je skoro nezamisliv, jer se jako rijetko koristi. Kad se govori u prošlosti, uzivaju se konkuretne forme kao što je indikativ preterita ili perfekat dva infinitiva kao zamjena za particip.    Kod nas se ovaj modalni glagol prevodi također modalnim glagolom morati. On se lako kod nas prihvata i uči jer se njegove kako subjekatske, tako i nesubjekatske upotrebe prevode isto.  Primjer subjekatske upotrebe u značenju zabrana i upozorenja :          -Du musst die Zigarre ausmachen!        -Moraš ugasiti cigaru!         - Wir müssen nach Hause gehen.            - Moramo ići kući. Primjeri nesubjektivne upotrebe:         - Was...

 Glagol SOLLEN je jedan od šest modalnih glagola.   Ono što svi modalni glagoli imaju zajedničko, bez obzira na vrijeme i način, je da imaju isti obrazac kroz lica - isti nastavci za 1. i 3. lice jednine i množine. Kad govorimo o obliku, kazat ću još i posebnosti glagola sollen. Glagol sollen jedini od modalnih glagola nema promjenu vokala osnove, što ga s jedne strane čini jednostavnim za pamćenje, dok s druge strane problematičnim kod diferencijacije između preterita indikativa i konjunktiva. Dakle, on i glagol wollen nemaju umlaute u konjunktivu preterita, kojeg inače imaju ostali modalni glagoli.  Oblik participa gesollt*  se ne koristi u aktivnom jeziku, jer po definiciji modalni glagoli ne nastupaju samostalno, a particip pogađa glavne glagole u rečenici. Ako se i desi slučaj da modalni glagol bude particip u perfektu, to je onda wollen,  i on ima pomoćni glagol je haben :         Was hat er gewollt?   - Šta je htio?...