U ovoj video-prezentaciji je izloženo tematski sve što je neophodno da se zna za uspješno pisanje rečenice i sklapanje teksta. Naravno, ovaj materijal se ne može tek onako pratiti i razumijeti, i sam po sebi nije dovoljan da bi položili A2 SCHREIBEN-test, već je neophodno da ispratite sve lekcije obuhvaćene A2 stupnjem koristeći udžbenik Menschen A2.1/2 (ili neki drugi uz mala odstupanja). Ovo je materijal za dobru pripremu za polaganje A2 nivoa. Simulacija pisanog dijela testa je od ÖSD instituta, a naravno da se može koristiti kao opšti okvir znanja Zajedničkog evropskog referentnog okvira jezika za A2. Teme: - Pisanje rečenica u perfektu i preteritu sa glagolima sein i haben - pisanje prostoprosirenih rečenica koristeći pripremljene bilješke i pojmove - pisanje i raspoređivanje gotovih freza i prepoznavanje njihovog značenja - pisanje priče uz sukcesivno slaganje događaja - pisanje teksta sa složenim rečenicama sa weil, dass i wenn

 Izvođenje imenice od pridjeva, imenica i glagola i imenice od imenice Izvođenje imenice od pridjeva   Izvođenje imenica od pridjeva se odvija pomoću sufiksa  -heit  i -ismus.  Prefiks - keit ili -igkeit  predstavlja alomorf morfeme - heit , pa tako u nastavku ćemo kategorički koristiti samo prefiks - heit . Imenice koje nastaju ovim sufiksom čine veći dio od ukupnih imanica u njemačkom jeziku. Imenice koje su potom nastale tvorbom ( Schönheit, Dankbarkeit Freundlichkeit ...itd) su apstraktne imenice. Sufiks - heit se dodaje kod većine pridjeva sa jednim slogom ( schön, nett ...), zatim kod pridjeva sa završecima na -ig, -bar, -lich, -haft, i -los . Alomorfi - keit i - igkeit se kače onamo gdje će biti lakši izgovor - na one s zavrsecima na -ig, -bar i -lich.  Prefiks -ismus se koristi za izvođenje imenica od pridjeva stranog porijekla s nastavcima -(ist)isch, -iv, -el i -al. U našem jeziku se te strane riječi završavaju na -zam: optimizam, aktivizam, liberalizam ...itd.  Izvođenj

Često se postavljaju pitanja u vezi knjige "Nemački u 100 lekcija", autora dr A. Šmausa. Dakle, dilema je u tome da ako čovjek želi samostalno učiti njemački jezik da li za odabir adekvatne literature treba odabrati pomenutu knjigu ili kurs-knjige. Kljiga Nemački u 100 lekcija možda ostavlja utisak da se lahko i brzo može naučiti jezik, i onako primamljivo zvuči kad shvatimo da je to samo jedna knjiga, ali ne smijemo zaboraviti činjenicu da su ipak to 100 lekcija, i kako i sam autor u napomeni kaže da je potrebno godinu dana da se savlada sve to - obrađujući po dvije lekcije nedeljno. U prilogu imate poređenje te knjige sa ostalim modernim kurs-knjigama pa sami vidite šta je rezultat. Bilo kako bilo, morate izdvojiti najmanje godinu dana za učenje jezika bez obzira koje knjige odaberete. Kod poređenja ovih knjiga, morate uzeti u obzir i to da su tu u pitanju dvije različite metode učenja. Knjiga dr Šmausa je 1957. godine izdanje gdje još nije bio utemeljen Zajednički evropsk

 Gramatičke funkcije riječi "Es"  Upotrebu riječi es možemo razlikovati u četiri gramatičke funkcije: prvo:  kao  zamjenica, drugo: kao  rezervista,   treće: kao korelat i četvrto: kao formalni ili logički subjekat ili objekat .   Es kao zamjenica Riječ es može da upućuje na  imenicu u jednini srednjeg roda . Ta imenica u rečenici može da bude subjekat u nominativu i objekat u akuzativu. Ovdje govorimo o es kao ličnoj zamjenici.  Kao subjekat u nominativu  es  može stajati na prvoj ili poziciji iza ličnog glagola:               - Das Fahrrad gefällt mir. / Mir gefällt das Fahrrad .                       -> Es gefällt mir. / Mir gefällt es.        Kao objekat u akuzativu es može stajati samo u poziciji iza ličnog glagola:           - Das Fahrrad will er verkaufen. / Er will das Fahrrad verkaufen.            -> * Es will er verkaufen. / Er will es verkaufen.               Es kao zamjenica cijele rečenice (sporedne):            - Sie hat vor, nach Spanien zu reisen. 

 Modalni glagol können Glagol können je jedan od šest modalnih glagola . Od vokalskih promjena ima ablaut kao i ostali modalni glagoli, i to u u indikativu prezenta jednine (ö -> a) i u indikativu  preterita (ö -> o):  Svi modalni glagoli u participu nemaju umlaut. Glagol mögen čak ima i promjenu konsonanta: gemocht . Glagol können ima veoma rasprostranjenu upotrebu, jer ima značenje vještine, znanja i umeća. Može također da ima i nesubjekatsku upotrebu. Konjunktiv preterita se koristi u značenju učtive molbe i zahtjeva ili opet vještine hipoptetički gledano.        Subjekatska upotreba:             - Kann Anna gut singen?                                          Zna li Anna dobro pjevati?             - Ich konnte früher gut Ski fahren.                        Ranije sam umeo dobro skijati.            - Könnten Sie bitte das Fenster zumachen?          Da li biste mogli zatvoriti prozor?      Nesubjekatska upotreba:             - Kann es sein, dass wir uns schon kennen?          -

 Modalni glagol wollen Glagol wollen je jedan od šest modalnih glagola.   On ima vokalsku promjenu u indikativu jednine (o -> i).  Ovaj glagol ponajviše koristi svoj particip  gewollt. Kod njega kao i kod glagola sollen postoji preklapanje u formi, tako da preteriti indikativa i kunjunktiva su apsolutno identični. Pošto nema umlauta kojeg imaju ostali modalni glagoli (sem glagola sollen), naravno da se javlja problem identifikacije načina. Ovdje dakle neće biti velika dilama koju smo imali kod glagola sollen, jer ima konkurentnih oblika koji se koriste u zamjenu za konjunktiv preterita.  Glagol wollen  je funkcionalan glagol i on se u našem jeziku prevodi glagolom htjeti . Prvo značenje mu je volja, a drugo, u kombinaciji sa glagolom werden je značenje budućnosti . U našem jeziku se prvo značenje, tj. za značenje volje koristi duži oblik glagola htjeti( ja hoću, ti hoćeš ...itd.) . Za drugo značenje u našem jeziku je građenje futura I. Tu se koristi kraći oblik glagola htjeti(ću,