U ovoj video-prezentaciji je izloženo tematski sve što je neophodno da se zna za uspješno pisanje rečenice i sklapanje teksta. Naravno, ovaj materijal se ne može tek onako pratiti i razumijeti, i sam po sebi nije dovoljan da bi položili A2 SCHREIBEN-test, već je neophodno da ispratite sve lekcije obuhvaćene A2 stupnjem koristeći udžbenik Menschen A2.1/2 (ili neki drugi uz mala odstupanja). Ovo je materijal za dobru pripremu za polaganje A2 nivoa. Simulacija pisanog dijela testa je od ÖSD instituta, a naravno da se može koristiti kao opšti okvir znanja Zajedničkog evropskog referentnog okvira jezika za A2. Teme: - Pisanje rečenica u perfektu i preteritu sa glagolima sein i haben - pisanje prostoprosirenih rečenica koristeći pripremljene bilješke i pojmove - pisanje i raspoređivanje gotovih freza i prepoznavanje njihovog značenja - pisanje priče uz sukcesivno slaganje događaja - pisanje teksta sa složenim rečenicama sa weil, dass i wenn

 Izvođenje imenice od pridjeva, imenica i glagola i imenice od imenice Izvođenje imenice od pridjeva   Izvođenje imenica od pridjeva se odvija pomoću sufiksa  -heit  i -ismus.  Prefiks - keit ili -igkeit  predstavlja alomorf morfeme - heit , pa tako u nastavku ćemo kategorički koristiti samo prefiks - heit . Imenice koje nastaju ovim sufiksom čine veći dio od ukupnih imanica u njemačkom jeziku. Imenice koje su potom nastale tvorbom ( Schönheit, Dankbarkeit Freundlichkeit ...itd) su apstraktne imenice. Sufiks - heit se dodaje kod većine pridjeva sa jednim slogom ( schön, nett ...), zatim kod pridjeva sa završecima na -ig, -bar, -lich, -haft, i -los . Alomorfi - keit i - igkeit se kače onamo gdje će biti lakši izgovor - na one s zavrsecima na -ig, -bar i -lich.  Prefiks -ismus se koristi za izvođenje imenica od pridjeva stranog porijekla s nastavcima -(ist)isch, -iv, -el i -al. U našem jeziku se te strane riječi završavaju na -zam: optimizam, aktivi...

 Gramatičke funkcije riječi "Es"  Upotrebu riječi es možemo razlikovati u četiri gramatičke funkcije: prvo:  kao  zamjenica, drugo: kao  rezervista,   treće: kao korelat i četvrto: kao formalni ili logički subjekat ili objekat .   Es kao zamjenica Riječ es može da upućuje na  imenicu u jednini srednjeg roda . Ta imenica u rečenici može da bude subjekat u nominativu i objekat u akuzativu. Ovdje govorimo o es kao ličnoj zamjenici.  Kao subjekat u nominativu  es  može stajati na prvoj ili poziciji iza ličnog glagola:               - Das Fahrrad gefällt mir. / Mir gefällt das Fahrrad .                       -> Es gefällt mir. / Mir gefällt es.        Kao objekat u akuzativu es može stajati samo u poziciji iza ličnog glagola:           - Das Fahrrad will er verkaufen. / Er will...

 Modalni glagol können Glagol können je jedan od šest modalnih glagola . Od vokalskih promjena ima ablaut kao i ostali modalni glagoli, i to u u indikativu prezenta jednine (ö -> a) i u indikativu  preterita (ö -> o):  Svi modalni glagoli u participu nemaju umlaut. Glagol mögen čak ima i promjenu konsonanta: gemocht . Glagol können ima veoma rasprostranjenu upotrebu, jer ima značenje vještine, znanja i umeća. Može također da ima i nesubjekatsku upotrebu. Konjunktiv preterita se koristi u značenju učtive molbe i zahtjeva ili opet vještine hipoptetički gledano.        Subjekatska upotreba:             - Kann Anna gut singen?                                          Zna li Anna dobro pjevati?             - Ich konnte früher gut Ski fahren.             ...

 Modalni glagol wollen Glagol wollen je jedan od šest modalnih glagola.   On ima vokalsku promjenu u indikativu jednine (o -> i).  Ovaj glagol ponajviše koristi svoj particip  gewollt. Kod njega kao i kod glagola sollen postoji preklapanje u formi, tako da preteriti indikativa i kunjunktiva su apsolutno identični. Pošto nema umlauta kojeg imaju ostali modalni glagoli (sem glagola sollen), naravno da se javlja problem identifikacije načina. Ovdje dakle neće biti velika dilama koju smo imali kod glagola sollen, jer ima konkurentnih oblika koji se koriste u zamjenu za konjunktiv preterita.  Glagol wollen  je funkcionalan glagol i on se u našem jeziku prevodi glagolom htjeti . Prvo značenje mu je volja, a drugo, u kombinaciji sa glagolom werden je značenje budućnosti . U našem jeziku se prvo značenje, tj. za značenje volje koristi duži oblik glagola htjeti( ja hoću, ti hoćeš ...itd.) . Za drugo značenje u našem jeziku je građenje futura I. Tu se ...

 Modalni glagol mögen Glagol mögen je jedan od šest modalnih glagola. Kod ovog glagola je zastupljena vokalska i konsonanska alternacija.  Od vokalskih promjena imamo dvostruki ablaut: prelazak ö -> a u indikativu prezenta, zatim ö -> o u indikativu preterita. Kod promjene konsonanta imamo prelazak g u ch u indikativu i konjunktivu preterita.  Ovaj glagol je specifičan po tome jer se njegov oblik - konjunktiv preterit često tretira kao zaseban glagol, tj. leksema. Preva tome glagol mögen prevodimo kao  voljeti , dok glagol möchten kao  željeti. Kad želimo navesti primjere, onda ćemo to uraditi za oba glagola, jer, kao što napisah, oba figuriraju kao zasebne lekseme. Za razliku od ostalih modalnih glagola, glagol mögen ima razvijenu upotrebu participa perfekta.  Glagol mögen je funkcionalan i koristi se kada želimo da iskazemo ljubav ili dopadanje prema nekome ili nečemu, ili kada iskazujemo želju, dovu(molitvu) ili sazivamo prokle...