Neodređene zamjenice - INDEFINIERTPRONOMEN

 Ovdje razlikujemo neodređene zamjenice koje se ponašaju kao imenice, koje još možemo nazvati pravim, i one koje sliče članovima. 

Počećemo od pravih: 

Prevodni ekvivalenti u našem jeziku bi bili: nešto - ništa, čovjek (kao ljudsko biće), neko - niko. 
                  - Za sreću se Simonu nije ništa desilo.
Ovdje u našem jeziku imamo još negaciju "nije", jer mi ne uobičavako kazati "Za sreću se simonu ništa desilo" 
 I jedan primjer za antonim riječi nichts a to je etwas: 
                  - On je čuo nešto u pećini. 
Zatim primjer zamjenica koje se odnose na osobe: 
                 - Da li je neko u kući? 
                 - Niko ne živi u ovoj kući. 
I ovdje imamo situaciju negacije pored samog odričnog značenja neodređenog člana "niko". Njemci koji se trude da prevedu rečenice sa njemačkog bi kazali "Niko živi u ovoj kući", dok pravopis u našem jeziku nalaže da se dodatno stavi još odrične riječi: nije ili ne.
Zamjenica man se kod nas najčešće prevodi riječju "se" kod pasivnog značenja. 
              -Man raucht hier nicht!     - Ovdje se ne puši!
Nekad se man prevodi zamjenicom čovjek: 
              - Man lernt, solange man lebt     -    čovjek se uči dok je živ! 
Ovdje moramo biti oprezni sa prevodom man da ne bi došlo do konfuzije. Problematika je u tome, kako bi Njemaci kazali u "Verwechslungsgefahr" - opasnost zamjene. Naime, polaznici nekad prave grešku da na mjesto man, koriste riječ Mann, iako te dvije riječi  glasovno nemaju razlike.   
              man = bilo koje lice, svako lice, čovjek (uopšteno kao ljudsko biće)  
              Mann = čovjek (kao suprug), muškarac, muž 
U principu se zamjenica man koristi za jedan padež - nominativ, jer se za njega veže funkcija subjekta. 
Za ostale padeže i rodove bi koristili zamjenice koje sliče članu: einer, eine, eins. 
Neodređene zamjenice koje sliče članu su: alle, einige, irgendeiner, jeder, keiner, mancher, mehrere. 
Čiste zamjenice možemo razdvojiti od onih koje sliče članu po jasnoj definiciji: ove prve ne mogu stojati ispred imenice i biti dio imenske sintagme dok ove druge mogu (zato se i nazivaju slične članu). 
Možemo reći: alle Menschen ..., einige Leute, jede Frau ...itd. dok neće moći man Arzt untersucht ..., ili niemand Chef ruft ...an ...itd. 
Djelimični izuzetak bi bila situacija za zamjenicama nichts i etwas. Tu ima jedno pravilo koje glasi da poslije zamjenica nichts i etwas može doći poimeničeni pridjev sa jakom deklinacijom u srednjem rodu. Pa ćemo sodno tome imati: 
etwas Großes, im Westen nichts Neues.  
Zamjenice jemand i niemand pak mogu imati oblike za ostale padeže: jemanden, jemandem, jemandes; niemanden, niemandem, niemandes.  
                 - Ich habe im Flur jemanden gesehen. (vidjeo sam u hodniku nekoga)
                - Man kann niemandem trauen. (Ne može se nikom vjerovat)