Konjunktiv kod učtivih zahtjeva

 Konjunktiv je jedan od tri glagolska načina. U našej jeziku mi govorimo o potencijalima. 

Sam konjunktiv i njegova upotreba u njemačkom je široka. Ovdje ćemo govoriti samo o njegovoj upotrebi kod učtivih zahtjeva.  

Vidimo iz prikazanih primjera da su to uglavnom upitne rečenice. Uprincipu su ove rečenice sa uzvičnikom, tj. uzvične, jer, vraćajući se na samo značenje ove upotrebe konjuntiva, a to je zahtjev... Zahtjev je i jedna od definicija imperativa. Vidimo u primjeru Hätten Sie etwas dagegen, wenn ich Ihnen eine Blume anbieten würde? da može da se kombinira sa pogodbenim veznikom i da bude jedna zavisnosložena rečenica.  U tom slučaju se nameće pitanje:
Da li onda u svim rečenicama unutar jedne složene glagoli treba da stoje u konjunktivu?
Odgovor je: Ne, nije nužno. 
Vidimo kod nezavisnosložene rečenice (Wären Sie so nett und öffnen das Fenster?) da je u drugoj rečenici glagol u indikativu, tj. nije u konjunktivu i da je značenje opet ostvareno. U gornjem primjeru, primjeru  pogobene rečenice vidimo da su glagoli u višoj i u zavisnoj rečenici u konjunktivu. I to je češća situacija.
   
Oblik konjunktiva koji je ovdje upotrijebljen je je preterit i on je poznat kao Konjunktiv II. 
Vidjećemo kasnije kada bude riječi o rečenicama želja(realnim, irealnim), hipotetičkim konstrukcijama, govorit ćemo i o njegovoj strukturi i o ostalim značenjima. 
Dakle, konjunktiv učtivih zahteja se ne veže ni za kakvo vrijeme jer se srž njegovog značenja veže za imperativ.