Imperativ: DER IMPERATIV

Imperativ je jedan od tri glagolska načina u njemačkom jeziku i on nema paradigmu kroz vremena zato što se njegovo ispunjenje očekuje u datom trenutku.  

Na ovom mjestu bih trebao napisati ustaljenu definiciju da se imperativom izražava zapovijed, ali to više zvuči na uopštenu definiciju indoevropskih jezika. Shodno mom poznavanju njemačkog jezika, kazao bih da je imperativ način upućivanja zahtjeva, te može biti praćen oštrijim tonom kojeg nazivamo zapovijed, i blažim koji može biti čak i molbeni zahtjev praćen riječju bitte. 

 U principu razlikujemo tri vrste obraćanja: za jedninu, množinu i persiranje. Neki autori razlikuju još jedan vid obraćanja - to je obraćanje prvog lica množine, tj. onamo gdje i sebe uključimo u zahtjev ili naredbu: 

                  Gehen wir jetzt!                 - Idemo sada! 

                  Spielen wir Fußball!          - Hajmo igrati fudbal!   

Obraćanje u jednini 

Obraćanje u jednini se tiče obraćanja jednoj osobi bez persiranja. Ovoj oblik se upoređuje sa drugim licem jednine (indikativa): du machst, du schläfst ...itd. U imperativu nema ličnih zamjenica a time ni ličnih nastavaka, pa se time uklanja lična zamjenica du i nastavak -st. Dakle, ono što ostaje od glagola - taj korijen riječi je upravo oblik imperativ jednine: mach, schlaf ...itd. 

Ako se pak i pomene neko lice, onda to biva kao zasebna rečenica ispred: 

             Du, mach die Tür auf!                - Hej ti, otvori vrata! 

             Anna, warte bitte draußen!        - Anna, čekaj molim te vani! 

Vidjeli smo na primjeru glagola schlafen da u imperativu nema mućenje vokala osnove koje inače ima u indikativu. To je dakle, pravilo imperativa jednine - nema promjene umlaut: fahr, lauf ...

Promjena e/i ostaje u imperativu, kako vidimo u primjeru iss, sieh ...itd.

Glagoli haben i sein imaju svoje posebne oblike. 

Obraćanje u množini

Ovaj oblik imperativa samo nema ličnu zamjenicu ihr, ostalo je u potpunosti identično obliku indikativa. Dakle, vidimo da ostaje onaj lični nastavak -t.

Obraćanje persiranjem

Kod ovog oblika imamo i ličnu zamjenicu Sie i lični nastavak -en. Kazao bih da je upotpunosti identičan obliku indikativa sem glagola sein, koji se razlikuje s oblikom seien Sie. 

Imperativ-rečenice mogu biti praćene rečcama doch, bloß ili kad je zahtjev molbe u pitanja - bitte. Uzvičnik na kraju rečenice je simbol ovih rečenica, jer se tako i zovu - uzvične. 

Pozicioniranje u rečenici je poput upitnih rečenica bez upitnog priloga - prvo glagol tek lice (ako je persiranje u pitanju.)

Njihova karakteristika je i to što mogu biti veoma kratke pa čak i do jedne riječi, tj. glagola: geh!, komm! ...itd. 

Imperativom se mogu nazvati i rečenice uzvika, upozorenja a da to strikno nisu glagoli, npr: 

         Achtung!                   - pažnja!           

         Vorsicht!                   - oprez! 

         Aufgepasst!              - pažnja!

        Betreten verboten!        - zabranjen prilaz!  

Prevodni ekvivalent u našem jeziku su također rečenice u imperativu, kako vidimo kod prijevoda primjera.