Veznik: ALS
Riječ als je veznik zavisne rečenice.
Odmah na početku da se podsjetimo na samu riječ als. Kao riječ - leksemu als razlikujemo kod dvije vrste: kao prijedlog i kao veznik. Kao prijedlog se ona koristi kod pitanja za zanimanje:
Was sind Sie von Beruf? - Ich arbeite als Lehrer. - Radim kao nastavnik.
Ovdje je prijedlog koji zahtjeva nominativ, što je baš rijetkost kod prijedloga uopšte.
Imali smo i upotrebu prijedloga als kod komparacije pridjeva (i dva priloga: viel, gern) u prvom stepenu, tj. komparativu:
Ich bin größer als du. - Ja sam veći od tebe.
Kao veznik riječ als uvodi zavisnu rečenicu.
Nastupanje veznika als imamo u dva glavna značenja: kod vremenskih i poredbenih rečenica.
ALS kod vremenskih rečenica
Ovdje kod vremenskih rečenica dalje razlikujemo dvije podgrupe: vremensku rečenicu u značenju neponavljanja radnje u prošlosti i vremenske rečenice istovremenosti.
Kod ove prve često polaznici kursa imaju dilemu kada da koriste wenn a kada als jer su oba kod nas prevode: kad ili kada.
Als se koristi kada opisuje radnju u prošlosti koja se jedanput desila. Dakle, za ovaj veznik se skoro uvijek koristi prošlo vrijeme:
Als ich noch ein Kind war ... - Kad sam bio mali ...
Als ich letztes Mal gearbeitet habe, war ich sehr müde. - Posljednji put kad sam radio, pravo sam se umorio.
Ako u rečenici imamo ponavljanje kao što je primjer na tabli, kad uzmemo u obzir da se stalno ide u Novi Pazar ili ovaj posljednji primjer gdje se stalno radi, tj. s ponavljanjem, onda se pored veznika als dodaje još priloška odredba da podupre značenje neponavljanja, kao što je letztes Mal.
Veznik als kod vremenskih rečenica za istovremenost konkurira vezniku während. Tako da u tom smislu rečenica sa als može da se zamijeni i bude während:
Als du angerufen hast, hat er geschlafen. - kad si ti zvao, on je spavao.
Er hat geschlafen, während du angerufen hast. - on je spavao kad si ti zvao.
ALS kod poredbenih rečenica
Drugo nastupanje veznika als je kod poredbenih rečenica. Ovdje može biti samostalan, kako vidimo u primjeru - ali u tom slučaju nije zavisna rečenica već nezavisna(vidimo da je glagol odmah poslije veznika što čak i nije svojstvo veznika već priloga), i da može imati rečcu ob i da tako skupa budu veznik zavisne rečenice.
Er tut so, als ob er mich nicht kennen würde. - Pravi se da me ne poznaje.
Wir tun so, als hätten wir viel Geld. - Pravimo se kao da smo bogati.
Ovdje je interesantan slučaj tog prevodnog ekvivalenta, jer mi u značenju ovih rečenica ne koristimo potencijale, već to iskazujemo u indikativu koristeći glagol "praviti ili pretvarati se" da + prezent. U njemačkom jeziku su ove rečenice u značenju hipotetičkih konstrukcija te se koristi konjunktiv II.